Скупштина Братства у Билећи одржана 18. марта 2017 године
У Дому културе ,,Јевто Дедијер“ у Билећи 18. марта одржана је седница Скупштине Удружења Братство Милићевића, којој су присуствовали чланови те велике и часне херцеговачке породице из Краљева Чачка, Ужица, Крагујевца, Косовске Митровице, Сечња, Крушевца, Ивањице, Ниша, Смедерева, Београда, Даниловграда, Зрењанина, Прибоја, Брчког, Вишеграда, Невесиња, Требиња, Ивањице код Дубровника, Билеће, Љубиња, Гацка и Берковића. На скупу су усвојене измене Статута и Програма Братства, а изабрано је и ново руководство. Седници је званично присуствовало 89 братственика, а њих десетак накнадно пристиглих нису регистровани као делегати.
Седница Скупштине Братства коју је отворио један од најстаријих Милићевића Јефто, протекла је у духу досадашње традиције чије су одреднице слога, братска љубав, међусобно уважавање, достојанство, мудрост, праштање и сваковрсно напредовање. Заседањем Милићевића која је отпочела интонирањем химне ,,Боже правде“, руководило је радно председништво у којем су уз Јефта били Анђелко Милићевић, почасни председник Братства, иначе пуковник у пензији и др Драган Милићевић, професор на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу.Седницу је благословио отац Данило Боро, старешина цркве ,,Свети Сава“ у Билећи.
Председавајући је посебно поздравио Анђелу Милићевић, која је са својом сестром Данијелом дочекала све чланове Братства и послужила хлебом, сољу и топлом добродошлицом, како се то иначе чини у свакој херцеговачкој кући. Она је играла у филму На млечном путу редитеља светског гласа Емира Кустурице. Почаст је указана и Војиславу, унуку брата Воја књижевника и професора, који је 25. фебруара ове године и проглашен за најбољег џудисту Републике Србије. Добродошлица је упућена и сестри Ангелини из Лознице која живи у Београду, а ради у Уједињеним Арапским Емиратима. Требало је тог дана да се врати у државу где привређује, али је ипак одлучила да отпутује у Билећу и изјавила да јој важније да буде са својим Братством. Он је са братом Гојком почетком новембра 2000. године дошао, а ја сам био командант гарнизона и Билећке бригаде ВРС, смештене у касарни „Билећки борци“, да ме замоле како бих им помогао у формирању удружења које је основано 23. новембра те године, да би први Сабор био одржан 1. септембра 2001. године, који се памти широм Херцеговине. Поздрављам нашу браћу и сестре који су дошли са свих страна. Није данас ништа далеко кад имаш вољу и љубав, рекао је Анђелко.У измењеним одредбама статута, уместо гломазног тела названог Савет Братства, услед реалних тешкоћа да се окупи потребна већина чланова, пре свега из финансијских разлога, уведен је малобројнији, али оперативнији орган ‒ Извршни одбор. Тим темељним документом (Статутом), на основу анализиране праксе, регулисана су организациона питања у оквиру братства, уз таксативно навођење обавеза чланова руководства, а нормативно је дефинисан начин и услови за проглашење почасног председника Братства и које су његове обавезе. Измене Статута и Програм удружења прихваћени су једногласно.
Аплауз за новог председника Братства
На основу дугогодишњег рада у Удружењу, посебно због осведочених резултата у до сада организованим активностима, радна група која је припремала седницу Скупштине, уз консултацију великог броја братственика, предложила је да се за председника Братства Милићевића, уместо Срђана Милићевића, који је из личних разлога поднео неопозиву оставку, изабере инжењер електротехнике Веселин Весо Милићевић, технички руководилац у предузећу,,Електропренос“ у Билећи. Предлог је једногласно, уз издашни аплауз, прихваћен. Весо је од првог дана учествовао у организовању Братства и слови као особа за коју нема непремостивих ситуација.
За председника Скупштине Братства предложен је и такође једногласно изабран Миладин Милићевић, дипломирани правник, иначе потпредседник општине Вишеград. Заменик председника Скупштине je др Драган Милићевић, доцент на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу, који је посебан допринос дао у формулацији измена Статута, Програма и Пословника за рад Скупштине.
Најорганизованија херцеговачка и српска породица
Није лако бити први међу једнакима у породици, а Милићевићима поготово. Милићевићи су, као што се и зна, једна од бројнијих херцеговачких и српских породица. Уз то, наша братска заједница је, могу мирне душе рећи, сигурно најорганизованија херцеговачка и српска породица. Породица која највише држи до традиције и породичних веза, што се да закључити и по бројним Саборима које смо у протеклом периоду организовали. А само велики и добри људи искрено љубе и поштују свој род, показујући тако свима колико им је стало до себе, своје породице и братства. Кад би сви Срби само мало поправили себе, своју најужу породицу и братску заједницу, онда би српски народ имао много већи углед у свијету него што га данас има. За бројне акције, културне и друге садржаје које смо ми Милићевићи у протеклом периоду покренули, заслужни су сви са тим презименом помало, а понајвише они који су нам били предсједници Удружења Братства Милићевићи, чланови Иницијативног одбора за оснивање Удружења Братства Милићевића, а посебно први предсједник Удружења Братства Милићевића пуковник Анђелко Милићевић. Нама који смо наново изабрани управо та чињеница ствара обавезу да будемо на њиховом нивоу и да постигнемо барем онолико колико су они постигли и остварили. Неће нам заиста бити лако да то остваримо, али ми ћемо се трудити и предано радити на: формирању одбора на свим нивоима удружења; припреми за изградњу споменика војводи Глигору Милићевићу; наставку издаваштва и информисања и припремама за пети Сабор Удружења Братства Милићевића.
На крају седнице Скупштине присутнима се обратио почасни председник Братства Анђелко Милићевић:
‒ Ево 17 је година од како се родила идеја о формирању Удружења Братства Милићевића. Била је то велика жеља бројних генерација Милићевића. Овој генерацији је и част и обавеза да у руковет историје, у легенди и предању, зачетог још у 14. Веку, у времену Мрњавчевића, обједине и оснује братственичко биће Милићевића, баш као славску икону Светог Николу, Светог Ђорђа, светог Архенгала Михаила и других светаца, крсног имена које Милићевићи широм света славе. Од далеке и братске Русије преко Европе до далеке Америке, Новог Зеланда и Аустралије. Наша је обавеза да у временима која долазе чувамо достојанство Братства и доприносимо сваком напретку. Нека је сваком Милићевићу увек на уму да је потомак једне од најплеменитијих лоза српске властеле и да смо овим нашим саборима сви заједно направили велико коло братственичко. Верујем да ће руководство наставити да води наше братство још боље, још лепше него што смо ми то знали, а посебно од четвртог сабора до данас. А ми смо знали и умели јер су владали братска слога, љубав и уважавање. Нека тако буде и даље.
Нека да Бог да у временима која долазе братство Милићевића буде још здравије, још снажније, нека стасају генерације младих домаћина, спортиста, научника и угледних људи који ће проносити славу и чувати част Милићевих потомака. Братство је као наша црква. Њега треба неговати и помагати, па ће нам и Бог помоћи. И како је често говорио упокојени патријарх Павле будимо људи, а нељуди никада. Зато, драга браћо и сестре, драги моји Милићевићи никада ову реченицу немојте заборавити. Стално је понављајте и нашој млађој генерацији.
Милићевићи, који су кроз генерације живели од поноса до пркоса и од беде до победе, остаће истрајни и непоколебљиви на путу човечности, православља и наше светосавске цркве. Хоћемо да истрајемо у очувању народног памћења и наших корена, топлине породичног огњишта и завета светог Василија острошког и тврдошког чудотворца…Ми смо братство часне херцеговачке породице.
Овај говор завршавам поруком коју сам изговорио и на четвртом сабору. То је мисао мог брата генерала Ратка Милићевића: „Није важно где смо рођени, где сад живимо, већ је важно да увек будемо браћа и дух братски стално да ширимо“.
Нека вам Бог да сваки напредак. Срећно вам и честито данашње окупљање. Живели, на многаја љета, рекао је Анђелко.
Седница Скупштине Братства Милићевића завршена је песмом ,,Востани Сербие“. Једнодневно дружење Милићевића настављено је уз богат коктел и песме у ,,акапела“ формату.
Уредник часописа Братство Милићевићи
Звонимир ПЕШИЋ